Аљаскански зец
| Аљаскански зец | |
|---|---|
| |
| Аљаскански зец Lepus othus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. othus
|
| Биномно име | |
| Lepus othus Merriam, 1900
| |
| |
| Ареал аљасканског зеца | |
Аљаскански зец или арктички зец (Lepus othus) је сисар из реда Lagomorpha и породице зечева (Leporidae). Најближи сродници аљасканског зеца су поларни зец или арктички зец (Lepus arcticus) и бели зец или алпски зец (Lepus timidus).[2]
Опис
[уреди | уреди извор]Аљаскански зец је једна од највећих врста зечева, поред поларног зеца (Lepus arcticus) и европског зеца (Lepus europaeus).[3] Поред америчког белог зеца (Lepus americanus) једина је врста зеца која насељава Аљаску.[4] Одрасли аљаскански зечеви достижу дужину (без репа) између 50 и 70 cm, а дужина репа им је 8 cm. Задње шапе (стопала) су им веома дуге и достижу дужину од 20 cm, а њихова дужина аљасканском зецу омогућава да не пропадне у снег. Достиже тежину од 2,9 до 7,2 kg.[5] Уши су му као и код поларног зеца краће у односу на друге врсте зечева, због смањења губитка топлоте, у условима живота на Арктику.[3] Лети аљаскански зец има смеђе крзно, с тим да му је крзно на стомаку беле боје. На прелазу између годишњих доба се лиња и крзно му зими постаје бело, а врхови ушију црне боје.[5]
Аљаскански зец је углавном самотњачка животиња, која се у групе окупља у току сезоне парења, која траје од априла до маја.[5] Млади се рађају потпуно способни за живот, са крзном и отвореним очима, током јуна и јула. У леглу обично има између 4 и 8 младунаца.[5]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Запад и југозапад државе Аљаска укључујући полуострво Аљаска у САД једино је познато природно станиште врсте.[6]
Популациони тренд је за аљасканског зеца непознат.[6]
Станиште
[уреди | уреди извор]Аљаскански зец (Lepus othus) насељава тундру.[6] Углавном више терене, камените области и жбуновите области, које им пружају камуфлажу. Не прави јазбине већ склоништа прави на површини.[5]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Биљојед је, храни се лишћем, воћем, кором и гранчицама углавном у зору и у сумрак.[5] Лети се храни зеленим биљкама, а зими кором и гранчицама.[3] Плен је лисица, поларних медведа, ласица, ждераваца и птица грабљивица.[5]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Аљаскански зец није угрожена врста, и на црвеној листи је наведено да постоји мали ризик од изумирања, јер има широко распрострањење.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lepus othus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". pp. 202.
- ^ а б в "Alaska Department of Fish and Game, Alaska Hare Species Profile". www.adfg.alaska.gov
- ^ Earnest, Jeanette R. (1989). „Hares” (PDF). Alaska Department of Fish & Game.
- ^ а б в г д ђ е DeBruine, Lisa. „Lepus othus Alaskan hare”. Animal Diversity Web.
- ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). „Order Lagomorpha”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
